Po čemu se izdvaja u timu najboljih jugoslovenskih košarkaša. Najmekša ruka. Skoro pa uvek  bez koske.

Neka ilustracija kakav je Kića bio šuter bude poslednja utakmica za Borac protiv zrenjaninskog Kombinata u sezoni 1972/73,  kada je postigao 59 od 148  koševa (23 pogođena šuta od 34 za dva poena i 13 datih od 16 izvedenih slobodnih bacanja).

Podatak koji u dostignućima naših košarkaških velikana ima posebnu težinu je broj osvojenih titula prvaka Jugoslavije. Kića ih ima tri, od kojih je samo prva u legendarnom tandemu Kića i Praja, dok su one iz 1979. i 1981. njegova remek dela.

Član je FIBA Hall of Fame.

Učesnik na dva olimpijska turnira, tri svetska šampionata i šest evropskih šampionata. Pet zlatnih medalja: jedna olimpijska, jedna sa svetskih prvenstava i tri sa evropskih prvenstava.

Povukao se na vrhuncu slave, sa nepunom 31 godinom, baš kada je uvedena trojka..

Kićo, Kićane…