BÖBLINGEN I ESSEN, SR Nemačka, 10-19. IX. 1971.

Prvak Evrope nadjačao je i pretekao prvaka sveta, a Italijani su posle tačno četvrt veka od srebra u Ženevi opet zaslužili medalju na prvenstvu Kontinenta.

Sovjeti i Jugosloveni su poprilično promenili ruho, ali zadržali nadmoć pred ostalima te sačuvali zlatno pravilo o neizvesnosti i pobedi “zborne” u sučeljavanjima za šampionske časti. Posle neuspeha na ljubljanskom Mundijalu Kondrašin je zamenio Gomeljskog, u ekipu vratio Sakandelidzea i Polivodu (kojih nije bilo na prvenstvu sveta), a Zastuhova, Kukljova, Kovalenka i Voljnova zamenio Tamistoom, Jedeškom, Korkijom i Žarmuhamedovom. Žeravica, kome je prvi put asistirao Mirko Novosel, došao je pak bez petorice “zlatnih” Ljubljančana (Daneua, Tvrdića, Skansija, Šolmana i preminulog Rajkovića), a s Georgijevskim, Kneževićem, Žorgom, Basinom, Vučinićem i Rukavinom, koji nisu igrali ni u Italiji 1969.

Mnogi su pucali na skalp takvih, podmlađenih Jugoslovena, sa samo dvojicom, kapitenom Čermakom i Basinom, starijim od 24 godina. Posebno su se napalili Bugari, osokoljeni 80:72 pobedom u Vidinu na prvenstvu Balkana, te Čehoslovaci, preozbiljno shvativši uverljivih 84:63 protiv “plavih” na turniru u Lenjingradu. No, ni jedni ni drugi nisu uspeli. Nisu se domogli ni polufinala. Ipak, Bugari, s odličnim 202 cm visokim centrom Golomejovim (26 koševa) vodili su sve do 30. minuta. Nisu digli ruke ni tri minuta pre kraja kad su zaostajali devet poena. Na tartanu Sporthalle u Böblingenu ostali su kraći za samo pola koša (70:69).

U bici za prvo mesto u A grupi, odnosno za srebro, jer je pobednik mimoilazio Sovjete sve do finala, Jugosloveni su i uverljivije nego što pokazuje rezultat nadigrali Italijane. “Azzurrima” je to, posle 52:47 na turniru u Caserti 1957, bio deseti uzastopni poraz. Giancarlo Primo je sve pokušao, menjao svih 12 igrača, ali nije našao način i ljude da se odupru maestralnom Plećašu, izvrsnom Ćosiću (24 poena), Kapičiću (14) i Čermaku. Međutim, na prethodnom prvenstvu oštro kritikovani trener Italijana napravio je ipak sjajan posao. Srušio je Bugare (78:69), vrativši im dug za Tampere 1967, gdje su “azzurri”, zbog 71:73 ostali iz borbe za medalje. Zatim je obavio i neminovnost protiv SSSR-a (66:93) te na kraju, u utakmici za bronzu, uverljivo nadmašio Poljake Witolda Zagorskog. Tih, na izvestan način istorijskih 85:67, zbog medalje uzete posle 25 godina, ostvarili su: Giomo, Flaborea (12 koševa), Recalcati, Iellini (12), Masini, Bariviera (28), Zanatta (8), Meneghin (21), Marzorati, Serafini, Cosmelli (2) i Bisson (2).

U drugom polufinalu Poljaci nisu ni zaplašili Jugoslovene. “Plavi” su ukočili prvu ruku prvenstva, 197 cm visokog mitraljesca Edwarda Jurkiewicza, te ispratili suparnika obično hvaljenog zbog disciplinovane, inteligentne igre u kojoj precizni strelci nadoknađuju skakačku inferiornost. Rano je osigurana pobeda, ponajviše delo Plećaša, Čermaka, Kapičića, Šolmana i Simonovića. U 18. minutu bilo je 49:30, na odmoru 51:36, u 37. minutu 93:62, a na kraju “okruglih” 100:75!

Osmi uzastopni šampionski naslov SSSR je osvojio zaraznim tempom, snažnom i oštrom igrom, forsiranom usprkos brojnim “ličnim” zbog kojih su Jedeško i Aleksandar Bjelov već pred kraj poluvremena morali na klupu. Kondrašin je znao da je to jedina delotvorna strategija protiv raskoši Jugoslovena. “Plavi” su prokockali meč-loptu već u 13. minutu, kad isključivo zbog nesmotrenosti nisu povećali ionako visokih 25:14. U sledećih 16 minuta “zborna” je napravila 39:19. Sovjeti su prvi put izjednačili na 43:43 u 24. minutu, da bi potom, dok si pljesnuo dlanom o dlan, presekli tri napada protivnika i realizacijom hitrog Sakandelidzea odmakli na 49:43. Dvanaest minuta pre sirene već je bilo sve jasno — 53:44. Alžan Žarmuhamedov je obavio najteži, najsloženiji zadatak: našao je protivigru za Ćosića, koji je pogodio samo tri od 20 lopti.

Hroničari su zabeležili ove podatke o 17. euro-finalu: SSSR — Jugoslavija 96:64 (33:37). SSSR: Tamiste, Paulauskas (12), Sakandelidze (8), Žarmuhamedov (16), Bološev, Jedeško (6), S. Bjelov (14), Polivoda (5), Tomson, Korkija, A. Bjelov (8), Andrejev. Jugoslavija: Georgijevski, Simonović (11), Jelovac (2), Knežević (16), Žorga, Kapičić (10), Bassin (4), Ćosić (12), Vučinić, Plećaš (4), Čermak (5), Rukavina. “Plavi” 24, “zborna” 32 lične greške, “plavi” 14-18, “zborna” samo 5-8 slobodna bacanja.

Krešimir Ćosić, koji je svojim virtuoznim potezima palio i najhladnije Nemce, proglašen je najboljim pojedincem prvenstva. Jurkiewicz je bio koš-geter, a njihn dvojica, zajedno sa Pauluskasom, Sergejem Belovim I Plećašem izabrani su u najbolju petorku eurobasketa.

Kao svojevrsne kuriziotete spomenimo I ovo: Španci su Cliffordu Luyiku pridodali još jednog naturalizovanog Amerikanca, Waynea Brabendera, ali su u odnosu na 1969. Godinu pali za dva mesta. I Izraelci su učinili sve, pa I vise od toga da ne ponove plasman iz Italije. Sredili su papire i za Talbota Brodya, koji je samo šesnaest meseci pre, na Svetskom prvenstvu u Ljubljani, branio bije SAD! Sa 128 koševa bio je šesti strelac prvenstva, ali  su njegovi novi zemljaci opet završili kao pretposlednji, jedanaesti.

IZVOR: SVE O EVROPSKIM PRVENSTVIMA

.

1.	SSSR	7-0
2.	Jugoslavija	6-1
3.	Italija	5-2
4.	Poljska	4-3
5.	Čehoslovačka	4-3
6.	Bugarska	4-3
7.	Španija	3-4
8.	Rumunija	3-4
9.	Zapadna Nemačka	3-4
10.	Francuska	1-6
11.	Izrael	1-6
12.	Turska	1-6

Rezultate svih utakmica možete pogledati na stranicama Todor 66 i Pearl Basket.

TIMOVI

SVI IGRAČI

1. Edward Jurkiewicz, Poljska	7-154
2. Jiri Zidek, Čehoslovačka	7-141
3. Alain Giles, Francuska	7-140

WIKIPEDIA – ENG | FIBA