ROĐEN: 17.11.1913. Sveti Juraj

VISINA:

POZICIJA:

GRKINIĆ, Božidar Božo, vaterpolista, košarkaš, trener (Sveti Juraj kod Senja, 28. XI 1913 – Beograd, 3. II 1996). Završio je trgovačku akademiju 1932. na Sušaku. Tu je počeo da se bavi plivanjem i vaterpolom 1927. u Viktoriji i s njom postao prvak države u vaterpolu 1938. Kao oficir Jugoslovenske armije 1945. prekomandovan je u Beograd, gde se najpre priključio košarkašima Crvene zvezde, kao igrač i trener, ali je već početkom naredne godine morao da ih napusti zbog potrebe službe. Postao je igrač i prvi trener košarkaša Partizana (1946/47), tada vojnog tima, a igrao je samo na međunarodnim utakmicama. Na Evropskom prvenstvu 1947. bio je kapiten i trener naše košarkaške reprezentacije koja je prvi put učestvovala na velikim takmičenjima. Posle toga potpuno se posvetio vaterpolu, kao igrač i trener Partizana. Kao reprezentativac učestvovao je na Evropskom prvenstvu 1947. u Monte Karlu i na Olimpijskim igrama 1948. u Londonu, gde je nosio jugoslovensku zastavu na svečanom otvaranju. Kada je 1949. u JA rešeno da se rasformira vaterpolo tim Partizana i osnuje Mornar pri Jugoslovenskoj ratnoj mornarici u Splitu, on je postao igrač, trener i član uprave novog kluba. Na Evropskom prvenstvu u Beču 1950. bio je u reprezentaciji koja je osvojila prvu medalju na međunarodnim takmičenjima (bronza). Naredne godine prestao je da igra za reprezentaciju i nastavio da radi u njoj kao trener do 1959. Za to vreme osvojene su srebrne medalje na olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju i 1956. u Melburnu, te na evropskim prvenstvima 1954. u Torinu i 1958. u Budimpešti. Igračku karijeru završio je 1956. u Mornaru s kojim je kao igrač i trener bio prvak države 1952, 1953, 1955. i 1956. U njemu je, uporedo kao plivački i vaterpolo trener, radio do 1959, a onda se vratio u Partizan (obnovljen 1952). U njemu je do 1962. trenirao i plivače i vaterpoliste, a do 1966. samo plivače. U toku aktivne vojne službe radio je kao stručni nastavnik za vodene sportove u školi nastavnika za masovnu fiskulturu (1946–1948) i kao rukovodilac ekipe za sportove na vodi u fiskulturnom odeljenju Sportskog društva JA (1948–1951). Službe u JNA razrešen je početkom 1966. Posle toga otišao je u Meksiko da domaćinu Olimpijskih igara 1968. pomogne u pripremi olimpijaca u plivanju i vaterpolu. Po povratku iz Meksika bio je trener drugoligaša Crvene zvezde (1969), predsednik Takmičarske komisije VSJ i međunarodni vaterpolo sudija. Odlikovan je Ordenom za hrabrost (1948), Ordenom zasluga za narod III stepena (1948), Ordenom za vojne zasluge III stepena (1955), Ordenom narodne armije sa srebrnom zvezdom (1961) i Ordenom za vojne zasluge sa zlatnim mačevima (1964).

WIKIPEDIA | SR

POLITIKA | Da ne zaboravimo kapitena košarkaške i vaterpolo reprezentacije