Bio je malog rasta, izuzetno hitar i okretan, sa odličnim pregledom igre, sjajan tehničar, duša i mozak ekipe.

Došao je iz Radničkog 1956. godine, kao neafirmisan igrač i do kraja karijere nije menjao klub. Ekipa je tih šampionskih godina bila u istom sastavu, pa su se igrači jako dobro poznavali. Ali sve njih Rajković je poznavao u dušu. Tačno je znao šta leži Trajku, šta Žući, šta Siji… I to je koristio na najbolji mogući način. Koševi su pljuštali, a svima im je kumovao Bogomir Rajković.